Socijalna i emocionalna inteligencija

Da bi pravilno funkcionisali u odnosu na okolinu i na sebe same, neophodno je razvijati socijalnu i emocionalnu inteligenciju. Moglo bi se reći da jedna bez druge ne mogu da egzistiraju.

Socijalna inteligencija podrazumeva:

  • razvijanje povezanosti i simpatije sa drugima;
  • razvijanje veštine procene različitih društvenih situacija;
  • adaptiranje na različite spoljne situacije;
  • pronalaženje adekvatnog načina komunikacije sa okolinom;
  • samokontrolu…

Socijalno inteligentni ljudi imaju visok nivo empatije i socijalne adaptibilnosti.

Emocionalna inteligencija podrazumeva:

  • razumevanje sebe;
  • upravljanje sopstvenim osećanjima;
  • samoprihvatanje;
  • samootkrivanje;
  • odgovornost prema drugima;
  • odgovornost prema sebi;
  • takođe samokontrolu…

Bez emocionalne inteligencije nema samomotivacije, osoba je ograničena u regulisanju svojih osećanja i raspoloženja, ima teškoće u obuzdavanju osećanja ili reakcija… što vodi ne samo ka ličnim frustracijama i nezadovoljstvu već i ka nemogućnosti izgradnje zdravih interpersonalnih odnosa i dobrog života u odnosu na svet u kome živi.

Rad na socijalnoj i emocionalnoj inteligenciji neodvojivi je deo rada na sebi, tačnije na samospoznaji koja dovodi do samorealizacije.